Recikliranje je proces razgradnje, a zatim ponovnog korišćenja materijala. Ono je od izuzetnog značaja kako za životnu sredinu, tako i za ekonomiju. Ona je najbolji način da pomognemo prirodi, jer se smanjuje zagađenje prouzrokovano otpadom. Recikliranje zahteva manje energije i samim tim čuva prirodne resurse.

Reciklaža otpadnih mazivnih i jestivih ulja je najjednostavniji način kojim se možete rešiti nepotrebnih iskorišćenih ulja i očuvati životnu sredinu. Na ovaj način dobija se bio dizel. Otpadno mazivo ulje je svako mineralno i sintetičko mazivo, industrijsko, izolaciono i termičko ulje koje više nije za prvobitnu upotrebu. Otpadno jestivo ulje je svako ulje koje nastaje obavljanjem industrijske, ugostiteljske i turističke delatnosti gde se priprema više od 20 obroka dnevno.

U organski otpad ubrajamo sav biorazgradivi otpad, recimo ostatke voća i povrća, ljuske jaja, talog kafe, ostatke čaja (s vrećicama), biljne ostatke iz bašte i sl. Kompostiranje je stara metoda pretvaranja organskih ostataka stvari u plodni humus čime nastaju vredne organske stvari koje poboljšavaju strukturu tla, pomažu zadržavanju vlage, tlo čine prozračnijim, povećavaju mikrobiološku aktivnost tla, obogaćuju ga hranjivim sastojcima. Kompostiranjem odgovorno i aktivno pomažemo u rešavanju problema otpada. Kompostirati se može sve što potiče iz prirode i što preradom nije izgubilo prirodne osobine.

Sekundarne sirovine kao što su plastika, staklo, metal i papir mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili poluproizvode. Zbrinjavanje ili prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu.

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ukoliko bismo reciklirali staklo, daleko manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.

Plastika je jedan od najčešće korišćenih materijala. Ambalaža za hranu i piće se pravi od plastike, igračke su od plastike, platne kartice... Postoji preko 10.000 različitih vrsta plastike u svetu. Ako bi se reciklirala sva naša plastika, smanjili bismo potrošnju nafte. Mogu se reciklirati: boce za pića, plastična folija, tegle za prehrambene proizvode, boce sa prelivima za salate, ambalaža za mleko i jogurt, kese za smeće, ambalaža za deterdžent, ambalaža od sokova i šampona. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji već se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje.

Papir (posteri i sveske, kartonske kutije i časopisi, dokumenta, knjige, salvete...) čini preko 40% našeg otpada. Papir se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava pri čemu nestaju velike i stare šume i dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.

Čuvajmo životnu sredinu - reciklirajmo zajedno! Vaš Zejtix